Nepisana pravila Bele

Bela nije igra u kojoj je imperativ zvanje već pravilna procjena i umijeće kombinatorike kao uostalom kod većine kartaških igara.

Neki misle da je važno što više zvati no od takvih forsiranih zvanja ima jako malo koristi. Obično ispadne da se u takvim zvanjima ako se prođe upiše tek nekoliko bodova u plusu. 

Veliki rizik a mala korist. 

Zove se onda kada se u svojim kartama ima najmanje otprilike 70% prolaza. Ne zove se na asa. Primjer lošeg zvanja: imate u jednoj boji asa,cenera i babu no osim toga nemate aseva ni punih karata a ipak bi zvali..no to je jako riskantno zvanje jer ukoliko vaš partner nema dečka i strani as mogućnost za pad je velika. Ili 7,8,9 bez ikakve pratnje. Asevi su vrlo važni za prolaz čak i ako imate 4 manja aduta. Za razliku skoro je sigurno da imate prolaz ukoliko zovete recimo na dečka i 2 manja aduta ali imate uz to i 2 strana asa. U svakom slučaju puno malih karata u adutu bez pratnje je veliki rizik za prolaz.

IGRA:

U igri su najvažnije dvije stvari. Brojiti adute i pravilno se odbacivati.

Adute se mora brojati ako ništa drugo da bi se znalo u kojem trenutku ostale boje u igri postaju ključne.

Pravilno odbacivanje: Vaš partner je pozvao aduta. Pretpostavimo da ima puno jakih aduta te je moguć štih mač ( protivnici ne dobiju ni jedan štih). Počinje igra i partner adutira štih za štihom u takvoj situaciji strašno je važno da se pravilno odbacujete. To znači da nakon što ste odgovorili na adute (ukoliko ste ih imali) odbacujete boje u kojima ste sigurni da nećete imati štihova tj. u kojima nemate asa. Boju u kojoj imate asa čuvate i ne odbacujete je! Tako će vaš partner znati nakon što odigra ono što želi koju boju da otvori da vi realizirate svoje štihove. Ukoliko nemate ni u jednoj boji asa onda čim je to moguće miješajte boje i to tako da odbacujete od najslabije boje prema onoj u kojoj je eventualno moguć neki štih. Važno je kad se boje miješaju ne odbacuje se par karata jedne boje pa onda druge i treće već se odbacuje odmah po jedna karta od svake boje da bi partner što prije vidio da vi u kartama nemate ništa i prema tome odigravao karte.

Odigravanje 2:

Kada ste vi zvali i imate u rukama dovoljno aduta i drugih karata (as) za siguran prolaz i nakon što odigravajući vidite da ste prošli možete pokušati ostvariti štih mač. Primjer: imate u adutu dečka,9,asa,i još 2 manja aduta...igrate i pokupili ste sve adute, pažljivo gledate što odbacuje vaš partner i ako vidite da čuva jednu boju nakon što ste pokupili svoje štihove otvorite mu tu boju koju on nije igrao i na taj naćin ostvarite dodatne štihove a možda i štih mač.

Odigravanje 3:

kada je recimo vaš partner prvi na štihu a vi pokupite štih koji je on započeo dužni ste mu vratit tu boju ukoliko je imate . On je tu boju igrao iz dva moguća razloga; ili mu je to najduža boja pa je ponovno igranje te boje način izbijanja aduta protivnicima (oni će vjerojatno rezati tu boju) ili vaš partner ima punu kartu u adutu (osim dečka) koju želi spasiti a karta koju je odigrao mu je jedina u toj boji . Tako ce vaše vraćanje te boje omogućiti partneru da spasi aduta.

dileme i trileme:

vaš partner je zvao a vi ste na štihu prvi; u adutu imate solo 9.

Da li podigrati tu kartu partneru i njome izbiti aduta protivnicima?

Odgovor je ne. 9 se može podigrati jedino kada ste sigurni da vaš partner ima dečka (pokazao je zvanje).

Ista situacija ali umjesto 9 imate solo 7.

Neki kažu da se ni 7 ne podigrava no neki proračuni su ustanovili da je bolje podigrat nego nepodigrat solo 7.

Vrlo su male mogućnosti da oba protivnika imaju najmanje adute (8 i dama) i da će partnerov dečko pokupiti samo te adute i tako otvoriti put njihovim jakim adutima ukoliko ih imaju.

NAŠE mišljenje se priklanja teoriji da se 7 podigrava.

Vaš partner je zvao na mus a vi ste na štihu; trebali mu podigrat aduta ili ne?

 Neki kažu ne, neki da, no i tu su proračuni utvrdili da je manje štete ukoliko se podigra adut nego prepusti sve slučaju. Dakle podigrat adut na mus.

A sad da čujem vas majstori bele J